Nezaboravno Iskustvo!

Opširnije...Bele stene

Obuhvata žljeb Bele Stene kao i šume koje se spuštaju sve do "Metođa" i "Jelaka". Obuhvata površinu od 76,21 ha.

Opširnije


Opširnije...Duboka

Rezervat se nalazi na levoj dolinskoj strani reke Duboke, penjući se od rečnog korita od 1020 mnv do 1780 mnv. Obuhvata površinu od 97,33 ha.

Opširnije


Opširnije...Suvo Rudište

Nalazi se na severoistočnim padinama Suvog Rudišta, na delu padine koja se pruža od Pančićevog vrha prema izvorišnom kraku Brzećke reke, obuhvatajući lokalitet Krčmar voda. Obuhvata površinu od 50,63 ha.

Opširnije


Opširnije...Jelak

Rezervat se nalazi na desnoj strani klisuraste doline Brzećke reke, na lokalitetu Panićki jelak. Obuhvata površinu od 59,17 ha.

Opširnije


Opširnije...Jelovarnik

Obuhvata površinu od 57,14 ha. Osnovnu vrednost ovom rezervatu daje istoimeni vodopad oko kojeg se nalaze prirodne polidominantne šume bukve, bukve i smrče, bukve, smrče i planinskog javora.

Opširnije


Opširnije...Samokovska reka

Nalazi se na levoj dolinskoj strani Samokovske reke, između rečnog korita i grebena Visoki deo. Obuhvata površinu od 66,66 ha.

Opširnije


Opširnije...Barska reka

Nalazi se na desnoj dolinskoj strani Barske reke, u Ravnom Kopaoniku. Obuhvata površinu od 89,92 ha.

Opširnije


Opširnije...Metođe

Prirodni rezervat koji obuhvata desnu dolinsku stranu Brzećke reke i kanjon reke sa okolnom šumom u kojoj se javlja tisa. Obuhvata površinu od 110,58 ha

Opširnije


Opširnije...Gobelja

Nalazi se na Maloj Gobelji, obuhvatajući izvorišnu čelenku Gobeljske reke i prostire se od lučno izvijenog grebena na liniji: Oštri krš - Velika Gobelja – Mala Gobelja, do korita Gobeljske reke. Obuhvata površinu od 138,64 ha.

Opširnije


Opširnije...Jankove bare

Nalazi se na oko 1420 mnv u dolini potoka Rečica. Obuhvata površinu od 103,82 ha.

Opširnije



Opširnije...Mrkonja

Prirodni rezervat koji se nalazi na levoj dolinskoj strani Gobeljske reke ispod lokaliteta Mrkonja. Obuhvata površinu od 31,10 ha.

Opširnije



Opširnije...

Kozje Stene

Prirodni rezervat koji se nalazi na zapadnom delu planine Kopaonik, na levoj strani klisure Smokovske reke iznad koje se uzdižu vrlo atraktivne stene po kojima je rezervat i dobio naziv.

Opširnije

Online Komuna

Opširnije

Novo! Online Komuna Nacionalnog Parka Kopaonik
Podelite svoja iskustva sa nama

Opširnije

Google Mapa

Opširnije

Dinamička Google mapa Nacionalnog Parka Kopaonik.
Mapa je u izradi....

Opširnije

Video Galerija Nacionalnog Parka

Semeteško jezero - 1.deo  Semeteško jezero - 1.deo  Nebeska stolica - 1.deo
Nebeska stolica - 2.deo  Markove stene  Kopaonik Leto

Ostali video klipovi



TV Kampanje - Reklamni spotovi

Da biste bili u mogućnosti da pogledate ovaj video potrebno je da instalirate Flash Player minimalne verzije 8.0.22


Pogledajte sve TV kampanje



Завршен је рад на радној верзији Азбучника – списка одредница које ће бити обрађене у чланцима Лесикона Националног парка Копаоник, једног од пет томова Едиције Лексикони националних паркова Србије. Едицију у партнерској сарадњи припремају ЈП Службени гласник, Јавна предузећа – национални паркови Ђердап, Копаоник, Тара, Фрушка гора, Шар-планина и Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, уз подршку Фонда за заштиту животне средине Републике Србије. Појмови наведени у азбучницима изабрани су тако да читаоцима представе све релевантне историјске и актуелне, природне и културне вредности националних паркова Србије.
При изради Азбучника обухваћени су појмови из следећих области: археологија, билошка разноврсност, географија, геологија, градитељство, демографија, етнографија, заштита природе, институције, историја, климатологија, култура и уметност, педологија, привреда, хидрографија.
У овој фази припреме Лексикона Ваши коментари могу бити драгоцени, те је у току јавна расправа. Предлоге и сугестије можете да пошаљете до 1. септембра 2012.године на e-mail адресу Лексикографске редакције Службеног гласника: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

Радну верзију Азбучника можете погледати овде…

U petak popodne 20. jula 2012. godine na šetnoj stazi Markov kamen nepoznati počinioci su na divljački  i krajnje neljudski način u potpunosti uništili sve informativne oznake koje su tu postavljene u edukativne svrhe.

Prizor je zaista jeziv i ostavlja otvoreno pitanje ZAŠTO?

JP “ Nacionalni park Kopaonik” konstantno uredjuje pešačke staze kako bi se posetiocima planina Kopaonik što više približila i kako bi se ljubiteli prirode  upoznali sa retkostima (divnim planinskim pejsažima, retkim, brojnim i raznovrsnim  biljnim i životinjskim vrstama...), a uz to šetali i uživali na čistom planinskom vazduhu a odmarali se na uredjenim i vrlo dobro odžavanim  izletištima.

Učinjena šteta se procenjuje na oko 90.000,00 dinara.

Ovakav postupak je za svaku osudu. Nadležni organi su obavešeni i istaga je u toku.

Apelujemo na sve ljude da nam pomognu u očuvanju ove zaista prelepe planine i u slučaju da ukoliko imaju bilo kakve informacije, u cilju rasvetljavanja ovog nemilog dogadjaja, jave Upravi nacionalnog parka ili najbližoj policijskoj stanici.


OBAVEŠTENJE O ZABRANI UBIRANJA PLODOVA BOROVNICE NA TERITORIJI NP KOPAONIK

Na teritoriji NP Kopaonik se STROGO ZABRANJUJE ubiranje, sakupljanje i otkup plodova borovnice svim mehaničkim sredstvima (grebeni, beraljke i sl.). Branje se može vršiti isključivo ručno i to u ograničenim količinama (za lične potrebe) uz dozvolu nacionalnog parka.

Patrole sastavljene od ovlašćenih lica Javnog preduzeća ”Nacionalni  park Kopaonik”, inspektora za zaštitu životne sredine i pripadnika policije će obilaziti terene svakodnevno u više navrata i kažnjavati sve one koji se ne budu pridržavali ove zabrane.

Upozoravaju se svi posetioci parka i lokalno stanovništvo da nije dozvoljeno sakupljanje plodova borovnice i da će se primenjivati sve zakonom dozvoljene kaznene mere protiv onih koji se zateknu u branju radi zaštite iste.

Metođe je i rezervat prirode I stepena zaštite i narodno svetilište lokalnog stanovništva koje se od davnina tu okuplja i ide do crkvice koja se nalazi na mestu gde iz kamene litice teče voda kojoj se pripisuju blagotvorna i isceliteljska svojstva.
Mala crkvica smeštena u steni nastala je u tursko vreme. Tu su ljudi ovih krajeva, krijući se od Turaka, dolazili u zbegove, pa i crkvicu uredili u samoj litici. Posvetili su je svetom Metodiju, velikomučeniku, episkopu grada Patre Likijske. Vernici se poklanjaju Svetom velikomučeniku Metodiju, jer su po predanju 3. jula 1504, na dan slave, kada se nije radilo, Turci prisilili rudare da uđu u okna i kopaju rudu. Istog dana u velikom nevremenu grom je zapalio rudnik, mnogi rudari su izginuli, pa je rudnik zatvoren. Od tada je na ovom svetom mestu počela svesrdna molitva.
Na putu do crkve nailzi se ne niz izvora bistre i pitke vode koji se još zovu i "Devojačke suze". Legenda kaže da ko 3. jula na dan svetog Metodija popije vodu sa tih litica oženiće se ili udati u toj godini.


Još članaka...

Strana 9 od 28

9

Vremenska prognoza i visina snežnog pokrivača



Korisnička Prijava