Копаоник се налази између река Ибра и Ситнице на западу,Лаба на југоистоку, Јошанице и Козничке реке на северу док је источна страна омеђена долином реке Расине и Топлице.

Дубоке котлине и клисуре Копаоника урезале су Барска и Лисинска река на западној страни, Дубока и Брзећка река на источној страни, а Циганска и Гобељска река на северној страни. И заједно са Самоковском реком, централном копаоничком воденом артеријом, утичу на распрострањење биљног и животињског света и обележавају Копаоник.

Копаоник карактерише разноврсна геолошка грађа са стенама различитог настанка и старости (серпентинити, гранити, шкриљци, мермери, андезити, кречњаци).

Данашње облике рељефа Копаоника створили су, кроз дуги низ година, процеси ерозије и спирања.

Клима

Клима Копаоника обележена је са преко 200 сунчаних дана годишње због чега и носи назив „планина сунца“. Копаоник се налази на прелазу приморске ка континенталној клими. Јужни положај масива, заравњеност и отвореност терена спречава дуготрајно задржавање облачности над планином.Хладни и тежи ваздух задржава се у околним долинама тако да зимске температуре нису много ниске. Средња годишња температура Равног Копаоника је 3,7 °Ц. Снегови са извесним одступањима падају крајем новембра и трају до месеца маја , просечно 180-230 дана годишње.Падавине су у просеку веће од 1000 мм годишње.

Рудна богатства

Рудна богатства подарила су име Копаонику, где се од најстаријих времена копала руда. Вулканска активност и врели минерални растопи су узроковали промене на стенама услед високих температура и снажних притисака. Тако је настала „копаоничка рудна област“ са великим бројем рудника у којима се могу наћи руде метала гвожђа, олова и цинка као и ретких метала сребра и злата и ретких минерала: воластонита, флуорита и азбеста.

Копаоник није извориште великих река због релативно малих годишњих падавина али зато постоји густа мрежа малих површинских токова који потичу од бројних извора са целе површине ове планине, од којих су неки са хладном водом, неки су лековити са повећаном радиоактивношћу и минерализацијом воде.

Најпознатији извори на Копаонику су: Марине воде, Крчмар вода, Пајино пресло, Јавор чесма, Казновске бачије.

На току Самоковске реке, највеће водене артерије Копаоника, формирају се мали водопади и букови, док се на Запланинској реци формира вишестепени водопад Јеловарник у дужини од 80 метара.

Копаоник је познат по интересантним хидролошким појавама тресавама и пиштевинама. Тресаве настају као последица великог испарења многих потока и бара и старе су преко 1000 година. Највећа тресава на Копаонику је Јанкова бара. Пиштевине су природни загати од бусенасте траве у којима се задржава вода. Обично пиштевине постају тресаве.

На подручју Копаоника налази се неколико урвинских језера. Највеће је Семетешко језеро, које се налази на 900 мнв у атару села Семетеш испод виса Орловац. Семетешко језеро је кружног облика, пречника 60м. Воду добија од подводних извора, а мањим делом и од два извора изнад језера. Подводни извори заслужни су за то што је језеру практично немогуће измерити дубину, јер су они толико дубоки и широки да практично представљају део језера.

Просечна температура воде је 10°Ц, док у јулу и августу достиже и 20°Ц. На језеру су се формирала тзв. „пловећа острва“ на којима има растиња. Приликом дувања ветра острва се крећу по језеру, што представља атракцију посетицима језера (вожња по језеру). Језеро је порибљено са шараном, а „староседеоци“ су тритони (Salamandra salamandra) – врста репатих водоземаца из породице Саламандера са слабо развијеним ногама у нашем народу познатији као даждевњаци. Југозападно од Јошаничке бање налазе се још два урвинска језера: Горње (Дугачко) и Доње (Мало) језеро.

Од хидротехничких захвата на Копаонику интересантан је Мијатовића јаз, који је Драгољуб Мијатовић из села Жутице прокопао 1929. године, као канал за воду (ваду) дужине 18 км. „Гејзир“ хладне воде који је настао као последица хидрогеолошких истраживања, стуб је воде висине око 5 метара.

Повољни климатски услови, разноврсна геолошка подлога, дебео снежни покривач утицали су на развој изузетно богатог и разноврсног биљног и животињског света тако да је Копаоник постао прави центар за истраживања у науци и пракси.

Најпознатије бање на Копаонику чије воде имају изузетно лековита својства

Јошаничка бања
(т° 78°Ц)

Луковска бања
(т°36°-56°Ц)

Куршумлијска бања
(т ° 38°-56°Ц)