Fauna

Povoljni  prirodni  uslovi  ovog  planinskog masiva omogućili su razvoj bogatog i raznovrsnog  životinjskog sveta .Bogata je fauna insekata. Kopaonik je jedini poznati lokalitet na kome je nadjena endemicna i reliktna vrsta dnevnog leptira Colias balcanica Rebel. Zabelezen je veći broj vodozemaca i gmizavaca. Fauna ptica obuhvata 173 vrste od kojih je 90% gnezdarica. Posebno se ističe balkanska ušata ševa. Fauna sisara obuhvata 40 vrsta. Znacajno je i prisustvo vidre uz vodotoke. Kvalitet voda omogućava prisustvo potočne pastrmke Salmo truta u gotovo svim vodotocima Kopaonika.

SISARI

Faunu sisara Kopaonika čini 40 vrsta: 9 vrsta bubojeda (Insectivora), 5 vrsta slepih miševa-ljiljaka (Chiroptera), 1 vrsta paglodara (Lagomorpha), 14 vrsta glodara (Rodentia), 9 vrsta mesoždera (Carnivora) i dve vrste papkara (Artiodactyla).
Sve ove vrste su autohtone i naseljavaju područje Koponika od davnina, uz izuzetak američke ondatre koja je uz posrednu pomoć čoveka, prodrla pre 40 godina uz dolinu Ibra i vodotoke severoistočnog podgorja Kopaonika.
U prošlom veku četiri vrste sisara je  istrebljeno sa ovih predela, uglavnom  negativnim uticajem čoveka : medved (Ursus arctos), koji se poslednjih nekoliko godina može sresti ovde ali smatra se da je samo u prolazu bez stalnog mesta boravka, ris (Lynx lynx), divokoza (Rupicapra rupicapra) i jelen (Cervus elaphus).

U Medjunarodnoj Crvenoj listi Evrope( European Red list, Unesco, New York, 1991) od ovog broja vrsta obuhvaćene su dve vrste registrovane u Nacionalnom parku Kopaonik, Muscardinus avellanarius (Rodentia) i Canis lupus (Carnivora), obe sa naznakom ranjiva vrsta po pitanju globalnog statusa.

FAUNA RIBA

Vode NP “Kopaonik“ pripadaju salmonidnom, pastrmskom regionu i odlikuju se samo ribljim naseljima autohtone vrste potočne pastrmke ( Salmo truta L.).
Potočna pastrmka predstavlja semimigratornu (sa izraženim slatkovodnim migracijama u toku ishrane, a posebno u periodu mresta), reofilnu vrsti ( naseljava hladne i brze vodotoke, bogate kiseonikom, čije je dno prekriveno kamenjem i krupnijim šljunkom).
Potočna pastrmka se u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, nalazi na listi „ zaštićenih divljih vrsta“, a njena zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapredjivanje populacija uredjuju se i propisimaiz oblasti ribarstva

ORNITOFAUNA

Od 19. veka da danas je na području Kopaonika zabeleženo oko 180 vrsta ptica. Stvaran broj broj vrsta koje se mogu sresti na ovom prostoru je sigurno veći i on se procenjuje na oko 210 vrsta. Od do sada zabeleženih vrsta na Kopaoniku je gnezdilo 125 vrsta . Zbog nestanka nekoliko  nekadašnjih gnezdarica Kopaonika, broj vrsta koje se danas gnezde ovde se kreće oko 115.
U fauni dominiraju ptice šumskih staništa, otvorenih planinskih staništa i ptice kulturnih predela. Ptice vezane za vodena staništa nisu u većoj meri prisutne na Kopaoniku. Zbog velikog diverziteta , bogatstva faune ptica i zbog prisustva retkih i ugroženih vrsta Kopaonik je još 1997. godine uvršten u spisak međunarodno značajnih područja za ptice (IBA).
Karakteristične gnezdarice šuma Kopaonika su: osičar Pernis apivorus, orao zmijar Circaetus gallicus, uralska sova Strix uralensis, gaćasta kukumavka  Aegolius funereus, planinski detlić Dendrocopos leucotos, troprsti detlić Picoides trydactilus, leštarka Bonasa bonasia, mala muharica Ficedula parva, šumski zviždak Phylloscopus sibilatrix, planinska senica Parus montanus.
Visokoplaninske pašnjake i rudine naseljavaju planinska ševa Eremophila alpestris, drozd kamenjar Monticola saxatilis, jarebica kamenjarka Alectoris graeca, planinski popić Prunella collaris. Na stenovitim liticama i u kanjonima reka gnezde se suri orao Aquila chrysaetos, sivi soko Falco peregrinus i buljina Bubo bubo. Predele sa livadama i voćnjacima naseljavaju prdavac Crex crex, ćuk Otus scops, pupavac Upupa epops, rusi svračak Lanius collurio, šumska ševa Lillula arborea, Parus lugubris senica šljivarka, strnadica vinogradarka Emberiza hortulana.
Nekoliko vrsta koje su se nekada redovno gnezdile na Kopaoniku su usled izraženih antropogenih pritisaka  prestale da se gnezde u savremenom periodu. To su veliki tetreb Tetrao urogallus, crvenokljuna galica Pyrrocorax pyrrocorax, žutokljuna galica Pyrrocorax graculus, beloglavi sup Gyps flavus, crni lešinar Aegypius monachus, patuljasti orao Hierateus pennatus, puzgavac Trichodroma muraria i zlatovrana Coracias garrulus.
Na teritoriji nacionalnog parka sprovodi se niz mera zastite kako bi se veci broj vrsta zadrzao tu i nastavio normalne životne aktivnosti npr. Postavljanje veštačkih kućica za gnežđenje, usklađivanje drugih aktivnosti u parku sa potrebama zaštite ptica.

VODOZEMCI I GMIZAVCI

Iako oskudni, postojeći podaci ukazuju na mogućnost prisustva većeg broja vrsta na čiji razvoj pozitivno utiče i mozaičan raspored šuma, travnatih površina, golih stena i vode.
Na prostoru Kopaonika zabeleženo je ukupnoo 14 vrsta batrahi i herpetofaune ( 6 vrsta vodozemaca i 8 vrsta gmizavaca). Ovaj prostor ne spada u područja sa visokim diverzitetom faune vodozemaca i gmizavaca.
Sa izuzetkom tri vrste žaba roda Rana, kao i poskoka ( Vipera ammodytes) koje su zaštićene vrste, ostale vrste su strogo zaštićene i nalaze se na prilozima Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Jedine vrste koje se ne nalaze u odredjenom stepenu zaštite su zelembać ( Lacerta viridis) i zidni gušter ( Podarcis muralis).
Vrste vodozemaca i gmizavaca su izuzetno osetljive na skoro sve vrste promena, čak i one najmanje mogu poslužiti kao bioindikatori stanja životne sredine.
Classis AMPHIBIA – vodozemci su na Kopaoniku zastupljeni sa vrstama šareni daždevnjak ( Salamandra salamandra), alpski mrmoljak (Triturus alpestris), žutotrbi mukač ( Bombina variegata), velika zelena žaba (Rana ridibunda), livadska žaba (Rana dalmatina), ridja žaba (Rana temporaria).
Classis REPTILIA – gmizavci su na Kopaoniku zastupljeni sa vrstama zelembać ( Lacerta viridis), živorodni gušter (Lacerta vivipara), zidni gušter (Podarcis muralis), belouška (Natrix natrix), ribarica (Natrix tessellata), obični smuk (Elaphe longissima), poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus)

FAUNA DNEVNIH LEPTIRA

Faunističko bogatstvo je uslovljeno centralnim položajem Kopaonika na Balkanskom poluostrvu, razuđenošću reljefa i bogatstvom flore, vegetacije i staništa. Ovi preduslovi, u kombinaciji sa dugim geloško istorijskim periodom razvoja i malim uticajem glacijacije, uslovili su prisustvo 138 vrsta dnevnih leptira. Kopaonik spada medju najbogatije planine Balkanskog polustrva sa  ovom grupom insekata.
Balkansko poluostrvo ima 290 vrsta dnevnih leptira tako da 138 vrsta Kopaonika čini 47,5 % ukupne faune Balkanskog poluostrva. Za Srbiju je poznato da ima 194 vrste u svojoj fauni, tako da kopaoničke vrste čine 71% od tog broja.
Na Kopaoniku je od posebnog značaja prisustvo specifičnih faunističkih elemenata. Vrste Coenonympha orientalis Rebel i Boloria titania Esper imaju svoje najistočnije rasprostranjenje upravo na Kopaoniku.
U toku terenskih istraživanja otkrivena je nova vrsta leptira za Srbiju na Kopaoniku. Zygaena augelicae  je vrsta koji naseljava severne predele a Slovenija je, sve do njenog otkrića na Kopaoniku,označavana kao najjužnija tacka rasprostranjenja.
U zoni visokoplaninskih kamenjara, na otvorenim (oro)mediteranskim pašnjacima, stenovitim obroncima i jarugama srećemo i vrstu Colias caucasica Staudinger, koja je relikt pliocena, očuvana na refugijalnom staništu iznad pojasa smrčevih šuma.
Prisustvo vrste Phengaris (Maculinea) arion Linnaeus je od velikog značaja. Ova mirmekofilna vrsta ima interesantan životni ciklus: prvu polovinu života gusenice provode u cvastima biljnih vrsta Oruganum i Thymus a zatim ih u svoje mravinjake unose mravi vrsta Myrmica sabuleti i M. scabrinodis i do kompletiranja postembrionalnog razvoja gusenice se hrane larvama ovih mrava. Phengaris (Maculinea) arion Linnaeus je značajna indikatorska vrsta stanja prirodnih ekosistema pa je zato u celoj Evropi (European Environmental Agency, Butterfy Conservation Europe) predmet biološkog monitoringa.
Na evropskom nivou razmatranje Kopaonik u svojoj fauni poseduje 17 vrsta dnevnih leptira, označenih kao ciljne vrste: Z. polyxena, P. mnemosyne, P. apollo, C. caucasica, L. dispar, P. vicrama, S. orion, G. alexis, P(M). arion, M. alcon, P. eros, B. titania, N. vaualbum, E. aurinia, M. aurelia, C. orientalis i E. medusa.
Od evropskog značaja su i vrste dnevnih leptira obuhvaćene programom NATURA 2000: Lycaena dispar, Polyommatus eroides, Nymphalis vaualbum i Euphydryas aurinia. Ove vrste su stavljene pod zaštitu Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.