Samokovska reka

Nalazi se na levoj dolinskoj strani Samokovske reke, između rečnog korita i grebena Visoki deo. Obuhvata površinu od 66,66 ha.

Na ovom lokalitetu izdvojena su tri tipa zajednice od posebnog značaja za nauku: zajednica smrče sa kiselicom (Piceetum abietis oxalidetosum), smrče sa mahovinom (Piceetum abietis myrtilletoum) i smrče sa mahovinom (Piceetum hylocomietosum). U ovom rezervatu se nalazi ogledna površina Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Koncept zaštite usmeren je na očuvanje tresave, smrčevih šuma u celini svih biljnih i životinjskih vrsta koje se tu javljaju. Fauna ptica zastupljena je sa vrstama: sivi soko (Falco peregrinus), suri orao (Aquila shrusaetos), carić (Troglodytes troglodytes), mala muharica (Ficedula parva), gorska lasta (Hirundo rupestris), planinska crvenperka (Phoenicurus ochrurus), itd.

Interesantan je podatak po kome je ova reka dobila ime jos u doba Rimljana koji su ovde kopali rudu. Sama reka je zahvaljujuci svome strmom padu, dosta brza i jaka, tako da je kod kopanja rude ova voda sama izdvajala zlato i gvoždje iz rude a potom svojom snagom pri obradi metala sama i kovala… Reka koja je sama kovala Samokovka.

Dokumenti
Mapa u PDF formatu
14.05.2015