Повољни природни услови овог планинског масива омогућили су развој богатог и разноврсног биљног света који су пручавали многи истраживачи, широм света, с различитих аспеката. Биљни свет је заступљен са многобројним врстама дрвећа, жбунова, зељастих биљака, цветница, папрати, маховина, лишајева, гљива од којих су многе и лековите.

Високопланинска флора Копаоника заступљена је са 825 биљ. врста и подврста сврстаних у 292 рода и 80 фамилија, што представља 1/5 укупне флоре Србије.

Највиши шумски појас изнад 1500 мнв покривају густе смрчеве шуме док се на већим надморским висинама (1750-1900) смрчеве шуме проређују и прелазе у заједнице ниских жбунова где преовлађују планинска клека и боровница.

Ледено доба је, у односу на остале делове Европе, на нашим планинама незнатно уништило флору о чему сведочи и бројна реликтна флора тј. биљке које су остаци некадашње древне флоре. Реликтна флора указуја на аутохтоност флоре и вегетације Копаоника. Биљке реликти Копаоника су: Leontopodium alpinum, Vaccinium uliginosum, Eriophorum latifolium, Taxus bacata, Acer heldreichii, Ostya carpinifolia, Trolius europaeus и др.

Вегетација

На Копаонику је заступљено изузетно правилно висинско смењивање вегетације и почиње од врбово-тополово-јовових шума у долини река, преко термофилних шума црног бора, заједнице цера и сладуна, шуме китњака и граба, шума медунца и црног јасена затим шума брдске букве, шуме храста китњака (до 1100 мнв), шуме букве и јеле (до 1600 мнв) у које продире смрча, која доминира у шумама од 1550 до 1750 мнв.

Изнад 1750 мнв почиње зона жбунасте полегле клеке и боровнице са ниском субалпском формом смрче, па све до алпских сувати које се налазе изнад 1950 мнв.

Локални ендемити

На територији НП Копаоник, живе три стеноендемичне биљне врсте које расту само ту и више ни на једном месту у свету.То су следеће врсте:

Стабло слабо разгранато.Листови јајасти до јајасто -ланцетасти, таласасто назубљени, до 1,5цм дуги. У основи листова се налазе по два перасто дељена залистка дужине до 1,5цм. Цвет до 2цм у пречнику, жуте боје, састављен од пет неједнаких листића крунице. Доњи листић је већи од осталих са развијеном остругом у основи. Плод тространа чахура.

Распрострањење: Локални ендемит Копаоника. На Копаонику се јавља искључиво на серпентинским камењарима од 1500 до 2000м (Кукавица, Небеске столице, Треска).

Сродници: По смрчевим шумама Копаоника релативно је честа и Viola Biflora L. са бубрежастим листовима и ситним жутим цветовима.

ниска бусенаста, од основе разграната биљка. Гране изувијане. Приземни листови на дугим дршкама, цели или слабо перасти са 4-8 уско елиптичних листића првог реда, терминални листић целог обода. Цветови бели 1,5-1,8цм у пречнику, груписани у гроздасте цвасти. Крунични листићи јајасти, на врху плитко урезани; листићи чашице ланцетасти до 3,5мм дуги. Плодови љуске, 15-35мм дуге, све на исту страну повијене.

Распрострањење: Ендемит Балканског полуострва. Планине југозападне Србије и Косова (Копаоник, Проклетије). На Копаонику: Релативно честа врста на серпентинским и силикатним , ређе кречњачким камењарима и стенама , на висинама између 1500 и 2000 м (Козје стене, Кукавица, Мурска река, Небеске Столице, Суво Рудиште, Треска).

Сродници: На Копаонику, на сличним стаништима и истим локалитетима живи веома сродна врста Glauca Spreng, која се од панчићеве режухе разликује по мањем броју издужено јајастих листића првог реда на листовима стабла, и терминалним режњем листова који је по правилу режњевит.

Заштићене биљне врсте

У НП Копаоник живи и 91 ендемична и 82 субендемичне биљке, од којих је чак 30 врста заштићено Уредбом о заштити природних реткости територије Србије тј. стављене су под режим апсолутне заштите. Забрањено је свако њихово чупање, кидање, сечење, ломљење, и на било који начин уништавање и оштећивање. Изузетно се може извршити нека од ових радњи али само у научне сврхе и то уз одобрење Завода за заштиту природе Србије.

То су следеће биљне врсте:

  • Lycopodium annotinum
  • Diphasium complanatum

  • Thelypteris palustris

  • Taxus baccata

  • Salix rosmarinifolia

  • Anemone apennina

  • Potentila palustris

  • Astragalus dasyanthus

  • Acer heldreichii

  • Daphne laureola

  • Pirola rotundifolia

  • Goniolimon collinum

  • Gentiana lutea L.subsp.symphiandra

  • Gentiana acaulis

  • Menyanthes trifoliata

  • Leontopodium alpinum

  • Tulipa scardica

  • Lilium martagon

  • Gladiolus imbricatus

  • Stipa pulcherrima

  • Cyperus longus

  • Goodiera repens

  • Dactylorhyza incarnata

  • Dactylorhyza cordigera

  • Dactylorhyza majalis

  • Orchis coryophora

  • Gumnadenia odoratissima

  • Leucorchis friwaldi

  • Leucorchis atrorubens

  • Listera cordata

Биљне врсте са Европске црвене листе

Европска црвена листа (European Red List, UNESCO, New York, 1991.) је књига ретких и угрожених врста биљака и животиња, са њиховим описом, распрострањеношћу, степеном угрожености и мерама заштите.

У овој Међународној Црвеној листи заступљене су 4 биљне врсте регистроване у НП Копаоник и то су, из групе ендемичних биљака:

Pedicularis heterodonta Панчић

Stipa mayeri Martinovsky

Alyssum markgrafii O.E.Schulz

Viola elegantula Schott

На Копаонику се јављају, у складу са категоријама међународне асоцијације за заштиту природе (IUCN), и врсте сврстане у различите категорије угрожености и то су :

Врсте у опасности да ишчезну: Potentilla palustris и Gentiana lutea.

Рањиве врсте: Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum, Leontopodium alpinum.

Ишчезле (неодређене) врсте: Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene sahifraga, Narcissus radiflorus.

Ретке врсте: Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea и многе друге.

Галерија